4.septembar.2009g.

12 Broj: 241

PREDSEDNIKU SINDIKALNE ORGANIZACIJE

            Poštovani-a kolega-ce,

            U skladu sa Planom aktivnosti za 2009. godinu, Samostalni sindikat hemije i nemetala Srbije organizuje seminar, u Banji Koviljači, USRD  «ELENA I MATEJA», u periodu od 16. do 18. septembra 2009. godine.

T E M E

1.    IZBORI U SAMOSTALNOM SINDIKATU HEMIJE I NEMETALA SRBIJE

2.    POSEBAN (GRANSKI) KOLEKTIVNI UGOVOR ZA HEMIJU I NEMETALE SRBIJE

Smeštaj učesnika je 16. septembra u popodnevnim satima. Pansion počinje 16. septembra sa večerom, sa završava se 18. septembra sa ručkom.

Cena po jednom učesniku je 5.000,00 dinara, a za svakog narednog učesnika 2.500,00 dinara, odnosno 50% od  cene, a razliku od 50% snosi Republički odbor.

Prijavljivanje učesnika (PRIJAVA – u prilogu) izvršite najkasnije do 14. septembra 2009. godine.

Uplatu sredstava (PREDRAČUN – u prilogu)  na tekući račun Samostalnog sindikata hemije i nemetala Srbije, broj: 355-1028547-57  s naznakom «za seminar», izvršiti najkasnije do 14. septembra 2009. godine.

S poštovanjem,

SAMOSTALNI SINDIKAT

HEMIJE I NEMETALA SRBIJE

Predsednik

Ljubiša Nestorović

pozivno pismo

prijava

predračun

„Vruće“ teme na Kopaoniku

Samostalni sindikat hemije i nemetala Srbije organizovao je, od 10. do 13. oktobra u Brzeću, u podnožju Kopaonika, seminar za članove Sindikata. Ovaj, već tradicionalan, skup koji se održava jednom godišnje radi boljeg upoznavanja sa najnvijim zakonskim rešenjima, aktuelnoj ekonomskoj i socijalnoj situaciji i kretanjima na međunarodnom planu, pozdravio je predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije Ljubisav Orbović.

Tokom trodnevnog rada , 130 učesnika iz sektora hemije, nemetala, energetike i petrohemije informisano je o organizacionim principima, delovanju i aktuelnim projektima MOR, Evropskoj socijalnoj povelji, izmenama i dopunama Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju, Zakonu o udruženju građana, Zakona o zpošljavanju, te aktuelnim pitanjima privatizacije i izrade kolektivnih ugovora.

MOR, kao jedina svetska tripartitna organizacija, uspela je da se reformiše i dokaže renome vodeće organizacije kada je u pitanju svet rada. Sama struktura Opšte konferencije, kao i svih tela MOR, bazira se na teritorijalnoj osnovi i socijalnom dijalogu. Po rečima uvodničarke Dragane Petković – Gajić, razlozi za prihvatanje međunarodnih standarda kroz preporuke i konvencije nisu samo socijalni, već i ekonomski. Otuda je i UN u svojim milenijumskim ciljevima razvoja a što je našlo mesto i u Programu MOR i pregovorima koji se vode sa Svetskom bankom, MMF, i STO, istakla povezanost socijalnog i ekonomskog razvoja. Najznačajniji projekti MOR su : socijalna sigurnost i bezbednost na radu, promovisanje prava i organizovanja zaposlenih u neformalnom sektoru, promovisanje malih i srednjih preduzeća, kao i rodna jednakost i iskorenjivanje svih oblika diskriminacije.

Evropska socijalna povelja, koju Srbija još nijje ratifikovala, minimum je prava koja bi trebalo da poštuje svaka država koja je potvrdila svoj evropski put i izrazila želju da se priključi Evropskoj uniji. Iako su pojedina prava i njihiva realizacija veliki izazov i za mnogo bogatije, sindikat je mišljenja da bi Povelju trebalo ratifikovati u celini, čime bi Vlada Srbije pokazala spremnodt da poštuje evropske socijalne standarde.

Izmene i dopune Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju jedno su od najznačajnijih pitanja kojim aće se baviti sindikat. Kako se čulo od uvodničara dr Rajka Kosanovića, predlog sindikata mora biti prihvatanje švajcarskog modela usklađivanja penzija. U protivnom, ukoliko se penzije budu usklađivale samo sa troškovima života, penzionere čeka siromaštvo, a zaposlene ni malo prijatno „treće“ doba. Način isplata penzija, koje zavise od tekućih uplata doprinosa zaposlenih je vemo rizično, imajući u vidu nepovoljan odnos zaposleni – penzioneri, gde na jednog zaposlenog dolazi jedan penzioner, a trendovi pokazuju da postoji mogućnost da Srbija ima više penzionera nego zaposlenih. U evropskim zemljama decenijama uspešno funkcionišu penzioni fondovi gde se sredstva obrću i uvećava kapital, pa isplata ne zavisi od tekućih doprinosa, dok je u Srbiji još problem ispražnjenog PIO fonda i ne na menskog tršenja sredstava koja su otišla na izgradnju auto puta ili monumentalnih zdanja. Privatizacija neposredno pogađa zaposlene u sektoru hemije i nemetala. Sve je više sklopljenih ugovora o kupoprodaji, prodatih fabrika i privatizovanih firmi, a položaj radnika je sve neizvesniji. Obećanja, koja novi vlasnik daje pre kupoprodaje najčešće se ne ostvaruju. Uvodničar Saud Šećeragić je istakao primere kupovine fabrika, gde novi vlasnik proglašava stečaj, a da pritom nije regulisana obaveza isplate zaostalih zarada ili doprinosa, što je kasnije veoma teško namiriti. Odkad je stupio na snagu Zakon o privatizaciji („Službeni glasnik RS“, br. 38/01, 18/03 i 45/05) , pa do kraja avgusta ove godine u Srbiji je privatizovano 2.008 preduzeća sa 324.155 zaposlenih, a knjigovodstvena vrednost ovih preduzeća iznosi 2.320.275.000 evra.

Za preduzeća prodata, od 2002. do kraja avgusta ove godine, ostvarena je prodajna cena od 2.441.307.000 evra, na ime dodatih investicija uloženo je 1.182.460.000 evra, a u socijalne programe 276.689.000 evra. U toku procesa privatizacije u Srbiji došlo je do raskida 301 kupoprodajnog ugovora – 249 kod privatizacija aukcijskom prodajom i 43 na tržištu kapitala. Stoga Sindikat mora reagovati i kada su u pitanju kupoprodaje sumnjivim vlasnicima, čija je stečajna imovina sumnjivog porekla i koji već imaju reputaciju loših poslodavaca. U oblasti hemije i nemetala, od 2001. do 31. avgusta ove godine, privatizovano je 19 preduzeća putem tendera i 43 preduzeća aukcijskom prodajom kapitala. Kod šest preduzeća, prodatih aukcijom, poništeni su kupoprodajni ugovori, a ima i sliučajeva da se akcije jednog preduzeća pojavljuju kao predmet kupoprodaje više puta. Da bi postigla veću ekonomsku i tehnološku konkurentnost, pojedina preuzeća su ušla u privatizaciju kroz proces restrikturiranja: „Rekord-Vizahem“ Beograd, „Azotara“ Pančevo, „Magnohrom“ Kraljevo“, „Hipol“ Odžaci“, „Zorka“ Šabac, „Viskoza“ Loznica; „Srpska fabrika stakla „ Paraćin, IHP „Prahovo“ Prahovo i „Trajal korporacija“ Kruševac). Na seminaru se čulo da bi aktivnost sindikata trebalo da bude usmerena na zahtev za vraćanje sredstava koja pripadaju zaposlenima i koja su oni kroz doprinose ili druga izdvajanja ugradili u investiranje objekata ili kapital preduzeća koja su sada na tenderima za prodaju. Ukoliko ova pitanja ne budu rešena pregovorima, sindikalci će ponovo izaći na ulice i protestima pokušati da zaštite prava zaposlenih i penzionera. Sindikalni predstavnici moraju biti oprezni i kod zaključivanja KU, posebno ugradnje brojnih zaštitnih klauzula koje bi bile regulisane na teret poslodavca.

Alarmantno je da je u Srbiji zaključeno jedva nekoliko tzv. Sektorskih KU koji pokrivaju samo tro odsto zaposlenih, te da se u Uniji poslodavaca uglavnom nalaze manje firme, ali ne i velika preduzeća koja okupljaju veliki broj zaposlenih. Stoga su brojna pitanja bila upućena Saudu Šećeragiću i Milini Tušjak, sekretaru Predsedništva Veća SSS Vojvodine, koja je govorila o zaključivanju KU kod poslodavaca, te sekretaru RO Samostalnog sindikata hemije i nemetala Tomislavu Tanoviću, koji je informisao o stanju pregovora o zaključivanju granskog KU u sektoru hemije, i Branislavu Nedeljkoviću, sekretaru Samostalnog sindikata zaposlenih u energetici i petrohemiji Srbije, koji je informisao o pregovorima u energetici i petrohemiji.

Učesnici seminara interesovali su se za zakonsku regulativu i uslove za odlazak u penziju, reformu PIO, mogućnosti dopunskih fondova, realizaciju drugog i trećeg stuba osiguranja, imajući u vidu nizak prosek zarada, uvođenje kaznenih odredbi i kontrolu onih firmi koje neuredno izmiruju obaveze, te standardizaciju MOR kad su u pitanju kategorije pojedinih zanimanja, tehničku pomoć i saradnju sa ovom značajnom organizacijom, zaduženom za međunarodne norme i standarde sveta rada.

("Sindikalni poverenik")